Hipertenzija

Autor: Dr Tisa Travica Kojadinović - kardiolog                    tisatravica@gmail.com

Home
Fiziologija
Bol u grudima
Otežano disanje
Gubitak svesti
Otoci
Koronarna_bolest
Srcane_aritmije
Kardiomiopatije
Zapaljenska oboljenja
Hipertenzija
Srcana slabost
Bolesti aorte
Prevencija
Zdrav život
Srcane mane

Sve što je navedeno o pojedinim bolestima nije dovoljno da zameni razgovor sa specijalistom. Svrha ovoga sajta je da taj razgovor olakša. 

Zakazivanje privatnog  u Novom Sadu pregleda je moguće preko mail-a  tisatravica@gmail.com 

- stručno, savremeni aparati, povoljno, brzo

 

H I P E R T E N Z I J A

 

Hipertenzija je stanje u kome je krvni pritiska povišen iznad 120/80 mmHg. Gornja vrednost predstavlja sistolni pritisak, a to je pritisak krvi na zidove krvnih sudova koji nastaje prilikom sistole (grčenja) komore, dok je donja vrednost dijastolni pritisak, tj pritisak između kontrakcija (grčenja) srca  kada se zid arterija opušta. Teško je definisati koji nivo krvnog pritiska je patološki. Da bi se definisao, određuje se veza između krvog pritiska i morbiditeta tj. obolevanja od bolesti koje su posledica hipertenzije. Tako se pritisak od 120/80 mmHg smatra normalnim, od 120-140/ 80-90 je prehipertenzija tj. osobe sa ovakvim pritiskom imaju veliki rizik od progresije ka hipertenziji. Oni moraju da promene životne navike i da redovno kontrolišu krvni pritisak. Kod osoba koje imaju pritisak >140/90 mmHg dolazi do ubrzanog razvoja ateroskleroze i promena na krvnim sudovima i drugim organima u telu. Zbog toga pritisak >140/90 mmHg mora da se snižava.

      Hipertenzija je hemodinamski poremećaj. Krvni pritisak je produkt munutnog volumena srca (volumen krvi koji se istisne iz srca u toku jednog minuta) i otpora krvnih sudova. Prema tome, krvni pritisak određuju faktori koji utiču na minutni volumen srca i vaskularni otpor.

  • Faktori koji utiču na minutni volumen srca su: količina unete soli, bubrežna funkcija, hormoni nadbubrežne žlezde.
  • Periferni vaskularni otpor se povećava pod uticajem simpatičkog nervnog sistema, raznih agenasa koji se nalaze u krvi, jona (kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, produkata metabolizma ćelija itd) i lokalno autoregulacijom (u zidu krvnih sudova se luče brojni peptidi).

   Sužavanjem malih arterija (arteriola) dolazi do povećanja krvnog pritiska preko povećanja perifernog vaskularnog otpora, a sužavanjem malih vena (venula) dolazi do redistribucije krvi sa periferije ka centru, ka srcu i povećanja priliva krvi u srce kao i minutnog volumena srca.

 

    Uzroci hipertenzije:

  • U 90-95% slučajeva uzrok nije poznat – esencijalna hipertenzija
  • Sekundarna hipertenzija

 

Uzroci sekundarne hipertenzije:

·       bolesti bubrežnog funkcionalnog tkiva (2%)

·        bolesti bubrežnih krvnih sudova (2%)

·        hiperaldosteronizam (povećano lučenje aldosterona, hormona nadbubrežne žlezde) <0,5%

·        feohromocitom (tumor srži nadbubrežne žlezde koji luči velike količine adrenalina i noradrenalina)

·        trudnoća

·        pojačana funkcija štitaste žlezde

·        lekovi: kontraceptivi, kortikosteroidi, ciklosporin, lekovi koji se koriste za ukapavanje u nos kod kijavice (Ephedrine, Levmetamfetamine, Naphazoline, Oxymetazoline, Phenylephrine, Phenylpropanolamine, Propylhexedrine, Pseudoephedrine, Synephrine, Tetrahydrozoline); neke droge; stimulansi (amfetamin) itd.

·        aortna stenoza

·        kompresija produžene moždine

 

Dugotrajno dejstvo povišenog krvnog pritiska dovodi do promena na zidovima aorte i manjih krvnih sudova, srcu, mozgu, bubrezima i mrežnjači oka.

 

Dejstvo povišenog krvnog pritiska:

Slika: pucanje krvnog suda u mozgu (moždani udar)

  • prekomerno rastezanje dovodi do stvaranja „slabih mesta“ u zidovima krvnih sudova koja su podložna pucanju. Glavni problemi kod infarkta srca i aneurizmi izazvani su pucanjem krvnih sudova.                                  
  • prekomerno rastezanje dovodi do stvaranja tankih pukotina u zidovima krvnih sudova a na tim mestima se mogu stvoriti trombi i začepiti krvni sud. To dovodi do infarkta organa (srca, mozga) koji taj krvni sud ishranjuje.

          

            Slika: ateroskleroza

  • ubrzava se proces ateroskleroze u zidovima krvnih sudova. Sužene arterije slabije snabdevaju tkiva i organe krvlju (kiseonikom i hranljivim materijama) i dolazi vremenom do njihovog oštećenja i propadanja njihove funkcije. Zbog ishemije tkiva i organa, srce povećava minutni volumen da bi obezbedilo dovoljnu količinu kiseonika, što dalje povećava krvni pritisak. Stvoreni aterosklerotični plakovi u zidovima krvnih sudova pucaju i na tom mestu se stvara tromb koji zatvori krvni sud.

          

 

  • Elastičnost aterosklerotičnih arterija je manja, te srce jače pumpa krv da bi povećalo snabdevanje tkiva kiseonikom. Rezultat pojačanog rada srca je oštećenje srčanog mišića i zalistaka što dovodi do srčane slabosti.

 

    Faktori rizika za razvoj hipertenzije

  • Nasleđe – ako su vaši roditelji ili bliski rođaci imali hipertenziju, vrlo je verovatno da će se i kod vas razviti. Zato je važno redovno kontrolisati krvni pritisak. Ne možete kontrolisati nasledni faktor ali možete preduzeti korake da živite zdravo i smanjite faktore rizika.
  • Godine života – kako starimo povećava se rizik od hipertenzije. Krvni sudovi gube fleksibilnost sa godinama zbog razvoja ateroskleroze.
  • Pol – nakon 45. godine povećava se rizik od hipertenzije kod oba pola. Nakon 65. godine veći procenat žena ima hipertenziju nego muškaraca.
  • Smanjena fizička aktivnost – povećava rizik od hipertenzije, infarkta srca, moždanog udara, gojaznosti.
  • Loša ishrana, uzimanje velike količine soli – ishrana sa velikom količinom kalorija, masti i šećera dovodi do gojaznosti. Ishrana sa većom količinom soli zadržava vodu te se povećava krvni pritisak.
  • Gojaznost osobe koje imaju body mass index >30 su gojazne. Gojaznost predstavlja napor za srce. Raste nivo holesterola i triglicerida u krvi, a snižava se HDL (dobar) holesterol. Gojazni ljudi imaju 2-6 puta veći rizik od razvoja hipertenzije od osoba sa normalnom težinom. Nije važan samo stepen gojaznosti već i tip gojaznosti. Kod nekih osoba se višak masnog tkiva nakuplja u trbuhu (gojaznost u obliku jabuke), a kod nekih oko kukova i na butinama (gojaznost u obliku kruške). Kod gojaznosti u obliku jabuke postoji veća opasnost za razvoj hipertenzije.  
  • Uzimanje većih količina alkoholaako se svakodnevno uzima alkohol u većim količinama (više od jednog piva ili više od 150 ml vina ili više od 45 ml žestokog pića) može dramatično povećati krvni pritisak.
  • Stres
  • Pušenje (aktivno i pasivno)

 

SIMPTOMI

   Krvni pritisak se često postepeno povećava, pa bolesnik ne oseća nikakve simptome sve dok se ne pojavi neka od komplikacija hipertenzije. Najčešće su to INFARKT SRCA I INFARKT MOZGA („šlog“). To je razlog zbog čega se hipertenzija naziva „tihi ubica“.

   Nemojte praviti grešku misleći da će simptomi da vas upozore na problem visokog krvnog pritiska. Neka ispitivanja su dokazala da hipertoničari ređe imaju glavobolje od zdravih ljudi. Svega 17% bolesnika ima krvavljenje iz nosa. Ovo krvavljenje češće nastaje zbog suvog vazduha. Neki simptomi mogu biti indirektno povezani sa visokim krvnim pritiskom, a to su: krvave tačkice u očima, crvenilo lica, vrtoglavica, zujanje u ušima, umor.

 

HIPERTENZIVNA KRIZA

To je nagli skok krvnog pritiska >210/120 mmHg, pri čemu dolazi do opterećenja vitalnih organa. Ali, značajnija je brzina porasta krvnog pritiska od njegovih apsolutnih vrednosti. Tako da neko može dobiti simptome hipertenzivne krize sa pritiskom od npr 170/100 mmHg.

 

   Simptomi hipertenzivne krize su:

·       jaka glavobolja

·        povraćanje

·        uznemirenost

·        ubrzano i kratko disanje

·        krvavljenje iz nosa

·        ponekad grčevi ekstremiteta

 

 

KOMPLIKACIJE HIPERTENZIJE

 

  1. Hipertenzivna bolest srca

 

 

 

 

 

 

 

 

 

    • Hipertrofija (zadebljanje) leve komore srca – kao rezultat progresivnog povećanja opterećenja zida komore zbog povišenog krvnog pritiska i otpora krvnih sudova na periferiji. Pogoršava se rastegljivost leve komore, to dovodi do dijastolne disfunkcije, povećanja pritiska punjenja komore. Vremenom dolazi do dilatacije (proširenja) leve komore

 

          

 

    • Ubrzan je razvoj koronarne bolesti srca i povećava se incidenca naprasne smrti – uvećana leva komora zahteva više kiseonika. Hipertenzija ubrzava proces ateroskleroze, usled čega sužene koronarne arterije ne mogu da obezbede ovako uvećanom srčanom mišiću dovoljnu količinu koseonika, te nastaju simptomi angine pectoris pa čak i infarkt srca

 

          

          Slika: raslojavanje zidova aorte (disekcija)

    • Disekcija (raslojavanje zidova) aorte: dugotrajnim dejstvom povišenog krvnog pritiska na zidove aorte dolazi do širenja lumena ove velike arterije i ponekad do pucanja njenog zida.

 

  1. Hipertenzivna bolest bubrega  

·        Benigna nefroskleroza – nastaje zadebljenje zidova arterija bubrega i suženja njihovog lumena, aktivira se sistem renin-angiotenzin-aldosteron što još više povećava krvni pritisak (renin-angiotenzin-aldosteron sistem je jedan od mehanizama kojim bubrezi utiču na regulaciju krvnog pritiska). Pojavljuje se proteinurija (izlučivanje veće količine proteina putem mokraće) i porast kreatinina u krvi (kreatinin nastaje kao produkt metabolizma mišića, a izlučuje putem bubrega. Kada se bubrežna funkcija smanji, kreatinin se nagomilava u krvi).   

                                   

·        Maligna nefroskleroza – nastaju suženja arterija bubrega i posledična ishemija koja dovodi do oštećenja funkcionalnog tkiva bubrega i njegove zamene vezivnim tkivom. Funkcija bubrega propada i vremenom nastaje bubrežna slabost. Nastaje kod maligne hipertenzija kada je dijastolni („donji“) krvni pritisak obično >130 mmHg.

 

  1. Neurološke komplikacije

·       akutne – hipertenzivna encefalopatija kod hipertenzivne krize (nagli skok krvnog pritiska >210/120 uz opterećenje vitalnih organa). Dolazi do proširenja krvnih sudova i povećanja protoka krvi u mozgu. Uz to se povećava propustljivost krvnih sudova mozga i tečnost izlazi u međuvaskularni prostor. Nastaje edem (otok) mozga. Simptomi su: glavobolja, povraćanje, nesvestice, poremećaji vida, grčevi.

·        hronične – multipli, mali infarkti mozga, encefalopatija. Simptomi: demencija.

 

   

 

 

 

 

 

Slika: pucanje krvnog suda u oku

Kako se postavlja dijagnoza hipertenzije?

 

Ako se izmeri krvni pritisak >140/90 mmHg bar 2-3 puta u dva ili tri različita vremena, postavlja se dijagnoza hipertenzije. Pola sata pre merenja treba izbegavati veće fizičko opterećenje, kofein i nikotin. Pre merenja je potrebno mirovanje od bar 5 minuta. Manžetna se stavlja na nadlakticu, naduva se, ruka je u nivou srca, a stetoskop se stavi na unutrašnju stranu lakta. Prvi tonovi koji se čuju označavaju sistolni (gornji) pritisak (kada se srce grči), a kada tonovi prestanu da se čuju, ta vrednost predstavlja dijastolni pritisak (donji) - kada se srce relaksira.

Krvni pritisak varira u toku dana (cirkadijalni ritam), zavisi od stanja budnosti, položaja tela (ležeći, sedeći, stojeći), fizičke aktivnosti, prisustva drugih bolesti, stresa, ishrane itd.

Često se dešava da krvni pritisak skoči kada nas pregleda lekar, a kod kuće nam je normalan. To je tzv. hipertenzija belih mantila. Zbog toga, između ostalog, se radi i 24 h Holter pritiska, a time se procenjuje i da li je očuvan cirkadijalni ritam pritiska.

 

 

Kako se leči hipertenzija?

 

  1. Promena stila života
    • Zdrava ishrana: sirovo voće i povrće, hrana bogata vlaknima (ovsene mekinje, zobena kaša, pasulj, grašak, pirinčane mekinje, ječam, citrusno voće, jagode, jabuke), dijeta sa malom količinom masnoće, mlečni proizvodi sa 1% mlečne masti, pileće meso bez kožice, riba (naročito masne ribe koje sadrže dosta omega 3 masnih kiselina – losos, pastrmka i haringe) jesti najmanje 2 puta nedeljno, hrana sa malo soli (<2,3 g kod hipertenzije i <1,5 g kod osoba koje uz hipetenziju imaju i bolest srca). Izbegavajte margarin i pavlaku, masne sireve, iznutrice, crveno meso, pohovano i na ulju prženo meso, umesto toga je bolje jesti kuvano meso ili pečeno na roštilju. Izbegavajte kolače, keks, pogačice, pite, krofne, pečeni krompir. Umesto žumanca mogu se dodati dva belanca u receptima koja zahtevaju jaja. Izbegavajte pića sa dodatkom šećera. Uzimajte od 6-8 čaša tečnosti dnevno.
    • Fizička aktivnost – preporučuje se srednje teška fizička aktivnost (što znači da se za vreme te aktivnosti preznojite) 30 minuta ili duže, 5 dana u nedelji: rad u kući, u bašti, brzo hodanje itd.
    • Održavanje normalne telesne težine – ako je vaš Body Mass Index (BMI) 25 ili više od toga, čak i mala redukcija telesne težine može sniziti vaš krvni pritisak ili prevenirati hipertenziju. Vaš BMI možete saznati preko interneta tako što ćete na pretraživaču ukucati „BMI“.
    • Oslobodite se stresa
    • Smanjiti unos alkohola: Ako konzumirate alkohol, ograničite unos na dva pića ako ste muškog pola i jedno ako ste žena. Jedno piće znači: jedno pivo na dan ili 150 ml vina ili 45 ml žestokog pića.
    • Prestanak pušenja

 

         Cilj terapije je:

 

  • održavanje krvnog pritiska ispod 140/90 mmHg kod osoba sa nekomplikovanom hipertenzijom
  • održavanje krvnog pritiska ispod 130/85 mmHg kod dijabetičara i bolesnika sa bubrežnom bolešću kod kojih je 24 h proteinurija manja od 1g. (Za ovu analizu se skuplja mokraća 24 h i u laboratoriji se meri količina izlučenih proteina)
  • održavanje krvnog pritiska ispod 125/75 mmHg kod bolesnika sa bubrežnom bolešću i 24 h proteinurijom većom od 1g.

 

2. Medikamentozna terapija

  • Diuretici (Diunorm, Indapres) su lekovi koji izbacuju višak tečnosti i snižavaju krvni pritisak. Koriste se kod nekomplikovane hipertenzije, sami ili u kombinaciji sa drugim antihipertenzivima.
  • Kalcijum antagonisti (Norvasc, Nifelat, Cortiazem, Verapamil) su lekovi koji blokirajući ulazak kalcijuma u glatke mišiće arterijskih zidova šire krvne sudove i na taj način snižavaju krvni pritisak. Neki od njih deluju i na koronarne krvne sudove, a neki na provodni sistem srca, pa se koriste i kao antiaritmici.
  • ACE inhibitori (Enalapril, Zorkaptil, Prilazid, Triace itd) – blokiraju stvaranje angiotenzina II, moćnog vazokonstriktora (sužava krvne sudove i povećava krvni pritisak). Koriste se kao lekovi prvog izbora kod dijabetičara i bolesnika sa oslabljenom levom komorom srca.
  • AT inhibitori (Lorista, Menartan, Diovan itd) – deluju slično kao i ACE inhibitori, s tom razlikom što sprečavaju da se angiotenzin II veže za svoje receptore u mišićima zidova krvnih sudova. Koriste se kod osoba koje ne podnose ACE inhibitore zbog njihove nuzpojave-kašlja, a u poslednje vreme se koriste i u kombinaciji sa ACE inhibitorima u terapiji hipertenzije, srčane slabosti i prevenciji bubrežne insuficinecije u dijabetičara.
  • Beta-blokeri (Presolol, Prinorm, Byol, Nebilet) – blokiraju vezivanje adrenalina i noradrenalina (hormoni nadbubrežne žlezde koji izazivaju skok krvnog pritiska) za beta receptore. Ovi lekovi usporavaju i provođenje električnih nadražaja u srcu, pa usporavaju srčanu frekvencu. Koriste se za lečenje hipertenzije, aritmija, srčane slabosti, angine pectoris.
  • Centralni agonisti alfa-2 receptora (Methyldopa, Clonidin) – kontrolišu centar simpatičkog nervnog sistema u mozgu. Koristi se samo kada drugi lekovi nisu dovoljni za kontrolu hipertenzije.
  • Alfa-blokeri (Alfapres, Ebrantil, Kornam) – blokiraju alfa receptore i na taj način šire krvne sudove i dovode do pada krvnog pritiska. Ne koriste se u početnoj terapiji hipertenzije jer mogu povećati rizik od infarkta srca i šloga, pa se koriste samo u situacijama kad drugi lekovi nisu dovoljni.
  • Periferni arterijski dilatatori (Minoxidil) – deluje direktno na glatke mišiće arterija i šireći arterije snižava krvni pritisak.